Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berza i berzanski tržišni materijal". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE

NOVI SAD

BRANKO PUZIĆ

BERZA I BERZANSKI TRŽIŠNI MATERIJAL

SEMINARSKI RAD

NOVI SAD, 2009

FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE

NOVI SAD

BERZA I BERZANSKI TRŽIŠNI MATERIJAL

SEMINARSKI RAD

Predmet: Korporativna i industrijska bezbednost

Indeks br: 581-08.

Studij: Menadžment u poslovno-civilnoj bezbednosti

Novi Sad, 2009

SADRŽAJ:

1. UVOD .................................................................................... 3

2. NASTANAK I RAZVOJ BERZI ........................................ 4

3. POJAM BERZE ................................................................... 4

4. VRSTE BERZI ..................................................................... 6

5. FINANSIJSKI DERIVATI ................................................. 7

5.1. NASTANAK I OSNOVNA NAMENA .................................. 8

5.2. VRSTE .................................................................................. 8

5.2.1. FORVARD .................................................................... 8

5.2.2. OPCIJE ......................................................................... 8

5.2.3. FJUČERSI ................................................................... 10

5.3. UPOTREBA FINANSIJSKIH DERIVATA ........................ 10

6. ZAKLJUČAK ...................................................................... 11

7. LITERATURA .................................................................... 12

1.UVOD

Sve ono što se odnosi na berzu, najčešće se objašnjava i poredi sa pijacom.

Da li ste se nekada zapitali zašto pijaca? Zato što je onaj ko je ušao na pijacu morao da prođe određene provere kvaliteta robe koju prodaje, da dokaže da je vlasnik robe koju nudi i da ispuni uslove o skladištenju i transportu robe. Slično je i sa berzom, vreme je ukazalo da se korektno trgovanje na tržištu kapitala može obezbediti samo ukoliko je organizovano.

U početku se hartijama od vrednosti trgovalo u lukama i u kafanama! Povećanje broja kupaca i prodavaca i porast prometa uslovili su i organizaciju tržišta, što podrazumeva standardizaciju “robe” kojom se trguje i postavljanje kriterijuma koje treba ispuniti za ulazak na organizovano tržište. Reč je zapravo o kriterijumima za učesnike na berzi i o kriterijumima za “robu” kojom se trguje. Ponovimo još jednom, berza ne garantuje uspeh transakcije, već je ona mesto koje propisuje kriterijume, proverava njihovo ispunjenje u momentu dolaska na berzu, a nikako ne garantuje siguran dobitak. Berza uvek, na tržište “pušta” samo one koji dokažu da ispunjavaju sve uslove za trgovanje i da imaju kvalitetnu robu. Dakle, kao ni pijačna uprava, ni berza ne proverava svaki ponuđeni proizvod ponaosob. Berzin je najvažniji zadatak i prioritetan interes da obezbedi jasan kriterijum i da proveri njegovo ispunjenje, ali ne garantuje za sigurnost dobiti. Berza ne otkupljuje hartije od vrednosti! Ni na pijaci, vlasnik ne prodaje robu pijačnoj upravi, već onome ko želi da kupi. Ukoliko nema zainteresovanih za kupovinu, problem je verovatno u robi, a ne u pijaci.

Akcije, obveznice, varanti za kupovinu akcija ili obveznica, depozitne potvrde, finansijski derivati – fjučersi, opcije – sve su to hartije od vrednosti u čijoj se osnovi nalazi neka realna imovina – kapital preduzeća, obrtna sredstva, ušteđevina građana ili roba u skladištu. Sve je to nečija imovina. Svojom imovinom svako može raspolagati slobodno, prodati je i/ili kupiti, kao što na pijaci onaj ko ima višak robe prodaje onome ko želi da je kupi. Slično se dešava i na tržištu kapitala, susreću se tražnja i ponuda kapitala, svako ko je zainteresovan može da izvrši kupovinu odnosno prodaju.

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]